headside Šetnje
savske_obale
Savske obale i ono što ih spaja

Vode: Marija Martinović i Dobrivoje Lale Erić (do.co.mo.mo Srbija)

Polazak kod Beton hale→ SC „25. maj“ → Termocentrala Snaga i svetlost → Muzej savremene umetnosti / PC Ušće →  Brankov most →  Staro sajmište → Stari savski most →  Modernizam Novog Beograda →  Gazela → Stari železnički most →  Novi železnički most →  Most na Adi →  Beogradski sajam →  Savski amfiteatar →  Savamala →  Beton hala

„Leva obala Save bila je Austrijska. Od obale pa do Zemuna samo pesak i baruštine. Na obali su bile straže, jedna na samome ušću Save u Dunav, druga na pola puta do železničkog mosta, treća kod samog mosta. Između tih stražara polako su išla stazom pored vode, ukorak, dva mađarska stražara sa puškama i velikim zelenim perjem na kalpacima kao čitavim petlovskim repovima. Između njihovih prolaza bilo je po oko pola sata slobode. To smo mi koristili, preplivali i išli u bare da beremo lokvanj. No jednom su stražari pokvarili red, iznenadili nas i uhvatili Huga koji je bio najdalje otišao i onako goluždravog oterali ga peške čak u Zemun. Tamo su ga držali sve do noći, a onda doveli natrag na obalu i pustili ga da prepliva.“

(Aleksandar Deroko, A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom, Beograd 1984, str. 48)

Više...

docomomo+logo2

info
Okupljanje – Beton hala, Karađorđeva ulica

info
subota, 20. april 2013.
šetnja (brodom)
11.45 – 14.30


secesija_bg
Secesija u Beogradu

Vodi: Snežana Nikolić (District 6)

Na zgradama čije su fasade obrađene u stilu secesija i potiču iz prve dve decenije dvadesetog veka, zanimljiva je primena dekorativne plastike većeg obima na akademski koncipiranim arhitektonskim rešenjima. To su velike vaze, cvetovi, prepleti stabljika i maske, raspoređeni na zidnim platnima, posebno oko centralnih prizemnih i spratnih otvora. Položaj ovih objekata, obično neskromnih dimenzija za to vreme, sagrađenih na uglovima glavnih ulica, doprinosi njihovoj važnosti.

Posebno je značajan njihov uticaj na kasnije graditeljske metode i na današnji izgled urbane matrice. Novinu čine secesijski motivi na ukrašenim fasadama i detalji od kovanog gvožđa, takođe prvi put implementirani na zdanjima, kao i unutrašnja organizacija prostora. Karakteristični secesijski ukrasi – delovi fasade urađeni u pločicama i polihromni efekti dobijeni kombinovanjem materijala – najčešći su novi motivi na zdanjima u prestonici.

Više...

district6_logo1

info
Okupljanje – ugao Kralja Petra i Knez Mihailove

info
nedelja, 21. april 2013.
šetnja
9.45 – 13.00


ja_sam_beogradj
Ja sam Beograđanin

Šetnja za srednjoškolce
Vode: Dobrivoje Lale Erić (Do.co.mo.mo Srbija) i Ivan Marković (District 6)

Trg Republike (Spomenik knezu Mihailu, Milenijumski sat, Carigradski drum, Stambol kapija) → Obilićev venac (Ruski car, Hotel Mažestik) → Topličin venac (Tanjug) → Kosančićev venac (kuća arh. Branislava Kojića, Narodna biblioteka, kuća po projektu arh. Jelisavete Načić (Maratonci trče počasni krug), kuća Mike Alasa, Konak kneginje Ljubice) → Ulica kralja Petra (Saborna crkva, Patrijaršija, kafana “?”, škola “Kralj Petar I”, Fišeklija, Stambena zgrada arh. Vladimira Macure, Narodna banka, rimski forum, Robni magazin) → drugi deo Ulice Kralja Petra (palata Cepter, Kuća trgovca Stojanovića (zgrada sa zelenim pločicama), Aeroklub) →

→ Studentski park (Kolarac, Kapetan-Mišino zdanje, Etnografski muzej, PMF, Filozofski fakultet, rimske terme) → Plato (SANU) → Knez Mihailova (palata Progres, poslovna zgrada po projektu arh. Spasoja Krunića)

Više...

docomomo+logo2district6_logo1 logo-sekretarijatzasportiomladinu

info
Okupljanje kod sata, Trg republike

info
nedelja, 21. april 2013.
šetnja
11.45 – 14.00


novi_pogl_novi_bgd
Novi pogled na Novi Beograd

Obilazak autobusom
Vodi: Vladana Putnik  (District 6)

Izgradnju Novog Beograda započele su omladinske brigade 1948. godine. Period od 1948. do 1980. uglavnom  su obeležila velika državna ulaganja u reprezentativne projekte, koji su bili u duhu savremenih svetskih tendencija. Krilaticu „Veliko i novo“ pratilo je građenje slike o društvu koje je napredno, slobodno i savremenih shvatanja.

Iako ceo Novi Beograd danas predstavlja svojevrstan spomenik socijalizmu, mogli bi se izdvojiti neki objekti koji na suptilan i nenametljiv način reprezentuju i arhitektonske tendencije epohe, kao i transformacije kroz koje je država prolazila. Novi Beograd je smatran najvećim ostvarenjem jugoslovenskog socijalističkog društva, te kao fenomen posleratne izgradnje na najbolji način reflektuje sve njene dobre i loše aspekte.

Nezavršeni Muzej Revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije danas može poslužiti da se kroz njegove faze od ideje do realizacije pokaže menjanje ideologije tokom perioda Titove vladavine i nakon njega. Nikada završena konstrukcija Muzeja na simboličan način govori o početku kraja socijalizma u Jugoslaviji. Temelji muzeja i dalje su napušteni, i za njih većina Beograđana ne zna.

Trgovačko-zanatski centar, danas poznatiji kao Stari Merkator, projektovan je 1971. godine kao prvi objekat ovog tipa na Novom Beogradu. Dok je prema ulici bio veoma zatvorene kubične forme u sirovom betonu, unutrašnji prostor je bio sušta suprotnost, sa mnoštvom galerija, niša i atrijuma. Rekonstrukcijom Starog Merkatora 1990. godine celokupna koncepcija objekta je promenjena. Prvobitan koncept i smisao objekta, forma i harmonija koju je posedovao, u potpunosti su narušeni nadogradnjom i brojnim izmenama.

Mesna zajednica Fontana podignuta je 1963. godine kao prvi objekat ovog tipa i sadržaja u celoj Jugoslaviji. Otud je značaj ovog multifunkcionalnog objekta još veći, s obzirom na činjenicu da su mesne zajednice odigrale veliku ulogu u oživljavanju Novog Beograda. Osim očitih arhitektonskih kvaliteta u obogaćivanju modernističkih formi, MZ Fontana je takođe predstavljala objekat koji je prekinuo dotadašnju funkciju Novog Beograda kao takozvane spavaonice.

Kada razmišljamo o arhitekturi iz perioda posle 1945. godine, najčešće je doživljavamo kao nosioca političkih ideja koje su obuhvatile njenu formu i funkciju. Međutim, tumačenje fenomena kao što je Novi Beograd mnogo je kompleksnije od isključivo ideološke dimenzije.

Više...

docomomo+logo2district6_logo1

info
Okupljanje – ispred TC Ušće

info
nedelja, 21. april 2013.
šetnja (obilazak autobusom)
17 – 19.45


arh&vojska
Arhitektura i vojska

Obilazak autobusom
Vodi: Ivan Marković (Distrikt 6)

Prоučаvаnjе аrhitеkturе vојnоg sеktоrа u nоviјој istоriјi srpskе držаvnоsti nеоphоdnо је pоsmаtrаti kао prоcеs kоntinuirаnih rеfоrmi kојi је pоkrеnut srеdinоm XIX vеkа, nа iniciјаtivu pоlitičkоg i vојnоg vrhа u mlаdој srpskој držаvi. Pоsеbnо izrаžеn kult srpskе vојskе nаkоn dvа ustаnkа, sticаnjа rеlаtivnе nеzаvisnоsti i lеgitimisаnjа pоtrеbе zа оčuvаnjеm nаciоnаlnоg idеntitеtа, prеdstаvljао је slоžеni аmаlgаm nаciоnаlnе idеntifikаciје kојi је zаhtеvао stаlnu društvеnu nаdоgrаdnju nа оbјеktivnој аli i fеnоmеnоlоškој rаvni.

Svаkаkо nајznаčајniјi pеriоd lоgističkоg, društvеnоg i tаktičkоg rаzvоја srpskе vојskе, оbrаzоvаnjа kаdrоvа i kоnаčnоg uspоstаvljаnjа sаvrеmеnоg sistеmа rаtnе infrаstrukturе nа svim nivоimа, оstvаrеn је u pеriоdu izmеđu dvа svеtskа rаtа (1918–1941).

Vrеdаn dоprinоs izgrаdnji vојnih оbјеkаtа u Beogradu dаli su srpski arhitekti koji su obrazovanje stekli na cenjenim evropskim univerzitetima, ali i ruski аrhitеkti еmigrаnti kојi su prојеktоvаli nеkа оd nајrеprеzеntаtivniјih vојnih zdаnjа u Krаljеvini Јugоslаviјi. Nајpоznаtiјi mеđu njimа su аrhitеktа Vilhеlm fоn Bаumgаrtеn, projektant Generalštaba Vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije i аrh. Vinоgrаdоv, projektant Doma garde u Topčideru. Nеоphоdnо је istаći dа sе аkcеntоvаnjеm grаditеljskоg оpusа ruskоg аrhitеktе Bаumgаrtеnа i njеgоvоg stаrоg Gеnеrаlštаbа u Bеоgrаdu uspоstаvilа spеcifičnа аnаlizа i аnticipаciја еlеmеnаtа budućе аrhitеkturе nоvоg dоbа, kоја је u Srbiјi dоstiglа vrhunаc tоkоm trеćе i čеtvrtе dеcеniје XX vеkа.

Šetnja obuhvata obilazak najreprezentativnijih vojnih objekata u Beogradu i kretaće se prema hronološkom redu izgradnje ovih zdanja, od Oficirskog doma (1895), Doma garde u Topčideru (1922), starog Generalštaba (1928) do Doma Vojske (1931). Posetioci će imati priliku da posete i unutrašnjost ovih objekata, među kojima posebnu pažnju zaslužuje enterijer starog Generalštaba sa jednom od najdekorativnijih svečanih sala u Kraljevini Jugoslaviji.

Više...

district6_logo1globmetropoliten

info
Okupljanje – ispred Studentskog kulturnog centra,  Kralja Milana 48

info
ponedeljak, 22. april 2013.
šetnja (obilazak autobusom)
09.15 – 13.00
info
četvrtak, 25. april 2013.
šetnja (obilazak autobusom)
13.45 – 17.00


industrijko_nasledje_beograda
Industrijsko nasleđe Beograda

Vodi: Rifat Kulenović

Ogromna većina starih beogradskih fabrika je izvan funkcije, nisu revitalizovane, a njihovo stanje se, bez obzira na veličinu i značaj, kreće od lošeg do devastiranog. Ovu grupu čine i one koje su napuštene i o kojima baš niko ne vodi računa; ponekad su to nekadašnje industrijske zone i, uprkos solidnosti gradnje, deluju jadno i zapušteno, avetinjski su prazni ili su, katkad, naseljene beskućnicima.

Industrijsko nasleđe čine ostaci industrijske kulture koji imaju istorijsku, tehnološku, društvenu, arhitektonsku i naučnu vrednost. Te ostatke čine zgrade i mašine, radionice, pogoni i fabrike, rudnici i mesta za preradu i oplemenjivanje, skladišta i magacini, mesta gde se energija proizvodi, prenosi i koristi, saobraćaj i sva prateća infrastruktura, kao i mesta namenjena društvenim aktivnostima povezanim s industrijom, poput stambenih, verskih ili obrazovnih objekata.

Industrijska arheologija je interdisciplinarni metod proučavanja svih svedočanstava, materijalnih i nematerijalnih, dokumenata, artefakta, stratigrafije i objekata, ljudskih naselja i prirodnih i urbanih pejzaža stvorenih radi industrijskih procesa, ili njihovim delovanjem.

Industrijsko nasleđe je svedočanstvo o aktivnostima koje su imale i imaju duboke istorijske konsekvence. Pobude za zaštitu industrijskog nasleđa temelje se pre na univerzalnoj vrednosti tih svedočanstava nego na posebnosti jedinstvenih lokaliteta. Industrijsko nasleđe ima tehnološku i naučnu vrednost u istoriji proizvodnje, građevinarstva, inženjerstva, a može imati i znatnu estetsku vrednost zbog kvaliteta arhitekture, projektovanja ili planiranja. Te su vrednosti inherentne samom lokalitetu, njegovom sklopu, komponentama, mašineriji i lokaciji, u industrijskim pejzažima, u pisanim dokumentima, kao i u neopipljivoj građi o industriji sadržanoj u ljudskim sećanjima i običajima. Retkost, u smislu opstajanja određenih procesa, tipova lokaliteta ili pejzaža, čini posebnu vrednost i valja je brižljivo procenjivati. Naročito su vredni rani ili pionirski primeri.

Očuvanje ovog specifičnog nasleđa zavisi od očuvanja funkcionalne celovitosti, te stoga intervencije na nekom industrijskom lokalitetu treba tome da teže koliko je god to moguće. Vrednost i autentičnost industrijskog lokaliteta mogu se znatno smanjiti ako se uklone mašine ili komponente, ili ako se unište pomoćni elementi koji čine celinu lokaliteta.

Adaptacija industrijskog lokaliteta za novu namenu, kako bi se time osiguralo njegovo očuvanje, obično je prihvatljiva, izuzev kada su u pitanju lokaliteti od posebnog istorijskog značaja. Nova namena treba da poštuje značaj materijala i očuva izvorne sheme kretanja i aktivnosti, i da bude što kompatibilnija s izvornom ili glavnom namenom. Preporučuje se prostor koji tumači prethodnu namenu.

Interesovanje i naklonost javnosti za industrijsko nasleđe i uvažavanje njegovih vrednosti najsigurniji su način da se ono očuva. Očuvani industrijski lokaliteti i specijalizovani industrijski/tehnički muzeji dobar su način i zaštite i tumačenja industrijskog nasleđa.

Više...

info
Okupljanje – autobuska stanica “Petlja Radnicka” (izmedju mosta na Adi i stanice Ada Ciganlija, kod MBG pumpe)

info
subota, 27. april 2013.
šetnja
11.00 – 13.00


tajne_beograda
Tajne Beograda

Vodi: Zoran Nikolić

Predavanje Tajne Beograda zasniva se na knjigama Beograd ispod Beograda, Masonski simboli u Beogradu i Tajna Novog Beograda, 1 i 2. Publici će biti predstavljeno stotinak najefektnijih i najupečatljivijih fotografija iz sve četiri knjige. Priča počinje iz podzemnog Beograda i od naših avantura koje smo imali dok smo istraživali tašmajdanske pećine, lagume u Karađorđevoj ulici, opasna podzemna mesta u Zemunu (poput Ćukovca, Muhara, Kalvarije i Bežanijske kose), zaboravljene vojne bunkere i uporišta iz Drugog svetskog rata.

Zatim se nadovezujemo na tajne Avale, i tu prelazimo na priču o masonskim obeležjima Beograda, koja i danas krase glavni grad Srbije. O tome ćemo razgovarati prolazeći Knez Mihailovom i na drugim mestima koja su obeležili slobodni zidari. U trećem delu predavanja govorićemo o tome kako je nastanak Novog Beograda vezan za predratni period, o Dragiši Brašovanu koji je bio prvi tvorac planova o Novom Beogradu, kao i ogromnom značaju koji je i tada imao deo grada na levoj obali Save. Pomenućemo sve mostove koji su vodili na tu stranu pre rata, ali i Stari aerodrom, Sajmište, nasipanje podvodnih terena na levoj obali Save koje je učinila Danska grupa i sve to izuzetno potkrepiti fotografijama koje su do pojavljivanja ovih knjiga nigde nisu bile objavljivane.

Više...

info
Okupljanje – Karađorđeva 31

info
nedelja, 28. april 2013.
predavanje i šetnja
10.30 – 12.30


vidikovci
Vidikovci Beograda

Izlet autobusom
Vodi: Ivan Marković  (District 6)

Pogled na urbanu gradsku fizionomiju iz vazduha ili sa istaknutih vidikovaca ostavlja utisak neprolaznosti prostora u kome boravimo, želju da ponovo iskusimo žamor gradskih ulica iz neposredne blizine, ali i golicljivu nelagodnost boravka na visini ptičjeg leta. Siluete grada markiraju vidikovci kao najviši objekti gradskog ambijenta prepuštajući vremenu da ih ocenjuje kao simbole mesta i prepoznatljiva obeležja epoha.

Takvi simboli u Beogradu neizostavno otvaraju novo poglavlje na „pogled odozgo“ već od izgradnje palate dunavskog kapetana Miše Anastasijevića i vatrogasnog kioska koji kruniše nesuđeni dvor Obrenovića. Kreativno estetsko, ali i konstruktivno, rešenje vidikovca – mosta na Geneks kulama (zapadnoj kapiji Beograda) pokazalo se inspirativnim naslednikom vidikovca na Kapetan Mišinom zdanju. Na granici starog i novog, simbol renesanse Novog Beograda s početka XXI veka, palata Ušće danas pruža neprocenjiv pogled na istorijske slojeve razvoja urbane celine Beograda na obe obale Save. Kao reper neprolaznosti i trijumf retkog jedinstva, televizijski toranj na Avali zaokružuje predstavu trenutne geografske fizionomije Beograda na devet brežuljaka.

Više...

Usce_logo1metropolpalace etb globmetropoliten district6_logo1

info
Okupljanje – ispred crkve Svetog Marka, tašmajdanski park

info
nedelja, 28. april 2013.
šetnja (obilazak autobusom)
12.45 – 18.00