headside Predavanja
shohei
OMA + Marina Abramović

Šoej Šigemacu

Šoej Šigemacu je partner i direktor njujorške kancelarije OMA, kojoj se pridružio 1998. godine i postao partner 2008. godine. Upravlja kancelarijom OMA u Njujorku od 2006. i odgovoran je za njen rad u Severnoj Americi. Trenutno radi na novoj zgradi Univerziteta Kornel namenjenoj Koledžu za arhitekturu, umetnost i planiranje u Itaki, Njujork. Takođe radi i na stambenom tornju zajedno sa Kreativnom umetničkom agencijom sa Menhetna, Institut Marina Abramović, Hadson, SAD, 2012, kao i na nekim drugim projektima.

Šigemacu je bio rukovodilac projekta nagrađenog na takmičenju za sedište CCTV u Pekingu i predstavlja pokretačku snagu konceptualnih projekata, poput sedišta Univerzala u Los Anđelesu, proširenja Muzeja Vitni u Njujorku, Vertikalnog kampusa u Tokiju, kineskog Nacionalnog muzeja i Prada epicentra za Šangaj i London.

Više...

info
Amfiteatar Arhitektonskog fakulteta, Bulevar Kralja Aleksandra 73/II

info
ponedeljak, 22. April 2013.
predavanje
20.00 – 21.00


wolf
Ne brinite; za dva dana, sutra će postati juče

Volf Priks

„O sopstvenoj arhitekturi razmišljamo kao o delu XXI veka; kao o umetnosti koja, kao u ogledalu, odražava raznovrsnost i živahnost, tenziju i kompleksnost naših gradova.“

Volf Priks, rođen je u Beču 1942, suosnivač je Koop Himelb(l)au, direktor projekta i izvršni direktor. Studirao je arhitekturu na Tehničkom univerzitetu u Beču, Školi arhitekture udruženja arhitekata u Londonu i Arhitektonskom institutu Južne Kalifornije u Los Anđelesu. Među mnogim predavačkim zvanjima koje je imao, najznačajnija je bila pozicija na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču: od 1993. do 2011. godine bio je profesor arhitekture (Studio Priks), a položaj zamenika kancelara Instituta arhitekture napustio je 2012. godine. Bio je gostujući profesor u Društvu arhitekata u Londonu 1984. godine, kao i na univerzitetu Harvard u Kembridžu, Masačusets, 1990. godine. Od 1985. do 1995. godine, Volf D. Priks je bio aktivan kao vanredni profesor na SCI-Arc u Los Anđelesu. Godine 1998, radio je na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Godine 1999. dodeljena mu je profesura Harvi S. Perlof na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA). Tokom 2001. bio je vanredni profesor na UCLA i postao je počasni doktor Univerziteta Palermo, u Buenos Ajresu, Argentina. Volf Priks je 2002. odlikovan francuskim Ordenom umetnosti i književnosti, oficirskog reda, a takođe je dobio Zlatnu medalju za zasluge u saveznoj državi Beč. Godine 2004, za svoju posvećenost podučavanju i obuci, dobio je nagradu Eni Spink za izuzetnost na polju arhitektonskog obrazovanja; za značajan doprinos teoriji i praksi arhitekture tokom 2008. godine, dobio je nagradu Dženks: Izgrađene vizije. Godinu dana kasnije, savezni predsednik dr Hajnc Fišer dodelio mu je, za izuzetna kreativna postignuća, Austrijski orden (krst časti) za nauku i umetnost. Godine 2011, postao je prvi arhitekta kome je dodeljena titula Počasnog građanina grada Busana u Južnoj Koreji. Od 1995. do 1997. godine, Volf Priks bio je član arhitektonskog komiteta pri austrijskom Saveznom ministarstvu nauke, istraživanja i umetnosti. Član je Austrijskog senata umetnosti, Evropske akademije nauka i umetnosti, kao i Savetodavnog komiteta za kulturu gradnje. Volf D. Priks je, dalje, član Udruženja arhitekata Austrije, Udruženja nemačkih arhitekata (BDA) u Nemačkoj, Udruženja arhitekata Santa Klara sa Kube, Kraljevskog instituta britanskih arhitekata (RIBA), Američkog instituta arhitekata (AIA), Arhitektonske komore Il de Frans i Udruženja arhitekata Italije. Rad Volfa Priksa objavljen je u mnogim knjigama, a njegovi arhitektonski projekti našli su se u mnogim muzejima i zbirkama širom sveta. Godine 2006. bio je komesar austrijske izložbe na X bijenalu arhitekture u Veneciji.

Više...

austrKF

info
Amfiteatar Arhitektonskog fakulteta, Bulevar Kralja Aleksandra 73/II

info
novi termin predavanja biće naknadno objavljen


predavanje-planmobilnosti
Plan održive urbane mobilnosti za Beograd – razlozi, uzori, ciljevi.

Žaklina Gligorijević i Danijela Karvaljo

Planeri sami nemaju moć da menjaju izgled i ambijent gradova, ali mogu da doprinesu prilagođavanju promenljivim uslovima razvoja. Beograd već ima strateški osnov, uspostavljen različitim dokumentima kakvi su Strategija razvoja grada Beograda, Generalni urbanistički plan ili Saobraćajni master plan, ali je važno da gradovi održavaju komunikaciju sa svim sektorima u planerskom procesu.

Važan uslov za uspešne gradske projekte je zajedničkii napor lokalne uprave, privatnog i neprofitnog sektora da razviju organizacione, finansijske i pravne veštine da učestvuju i sarađuju u artikulaciji zdravog razvoja grada u skladu sa Evropskim smernicama i prioritetima. Jedan od načina mogao bi biti i izrada plana održive urbane mobilnosti Beograda, koji je u pripremi.

Predstaviće se glavni nalazi planerskog procesa Plana održive mobilnosti Beograda koje je, tokom 2012. godine, izradio konzorcijum TIS i ParqueExpo. Cilj projekta bio je da obezbedi da se transportni sistemi Beograda planiraju u skladu sa budućim društvenim, ekonomskim i socijalnim potrebama i potrebama zaštite životne sredine sa minimalnim štetnim uticajima. Projekat finansira UNDP-GEF, a glavni korisnik projekta je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Više...

info
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg Republike 5

info
petak, 19. april 2013.
predavanje
18.00 časova


Urbani inkubator Beograd – Savamala: Preporod gradske četvrti, predstavljanje projekta

Organizator: Gete institut Beograd

O bogatoj istoriji i tradiciji Savamale, beogradske četvrti na desnoj obali Save, jednom od najlepših krajeva Beograda, svedoče brojni spomenici arhitekture. Međutim, ratovi, autokratski režimi i ekonomske krize poslednjih decenija ostavili su na njoj vidne tragove. Zgrade u Savamali danas su ruševne, a četvrt propada, i ekonomski, i socijalno. Uprkos tome, Savamala još nije izgubila potencijal da se razvije na nov i kvalitetan način.

Jedinstveni projekat pod nazivom Urbani inkubator posvećen je razvoju Savamale, trenutno potpuno zanemarenom delu Beograda. Ideja je da budućnost Savamale ne stvaraju urbanisti, političari i investitori već umetnici, arhitekte i aktivisti različitog profila, koji će godinu dana zajednički raditi na revitalizaciji te četvrti. Projekat Urbani inkubator pokrenuo je Gete institut u Beogradu, a regionalna centrala Gete instituta za Jugoistočnu Evropu proglasila ga je projektom od izuzetne vrednosti i značaja, smatrajući da se zalaže za viši kvalitet života gradskog stanovništva i za grad po meri čoveka, i da podstiče stanovnike da preuzmu inicijativu kako bi se to i ostvarilo.

U projektu učestvuju Raumlabor iz Berlina, Univerzitet tehničkih nauka (ETH) iz Ciriha, Treći Beograd, Akademija likovnih umetnosti iz Hamburga, Akademija likovnih umetnosti iz Ciriha, NEXT Hamburg, Gingerensemble, Camenzind, arhitektonski biro BHSF iz Ciriha, arhitektonski duo Boba Stanić/Maja Popović (Beograd/Amsterdam) Goethe-Guerilla, Škola urbanih praksi i mnogi drugi. Učesnici navedenih projekata useliće se u nekorišćene prostore u Savamali, da bi ih vremenom pretvorili u baze novih aktivnosti za dobrobit same četvrti.

Projekat Urbani inkubator Beograd podržava Savezno ministarstvo za saobraćaj, izgradnju i urbanizam. Podršku pojedinačnim projektima pružaju drugi partneri i sponzori, između ostalog MoTA – Museum of Transitory Art, Pro Helvetia, Ambasada Švajcarske u Srbiji, BHSF Architekten iz Ciriha i PERI Srbija. Opština Savski venac i Dom omladine svoje prostorije stavljaju na raspolaganje učesnicima projekta. Intenzivna saradnja uspostavljena je i sa našim prvim susedima kraj Španske kuće, Kulturnim centrom Grad. Medijski partneri ovog projekta u Srbiji, koji će redovno izveštavati u štampanim, onlajn, TV i radio formatima su Blic, 24SATA, B 92, Danas i Politika.

U okviru Beogradske internacionalne nedelje arhitekture biće prikazan projekat koji, za vreme trajanja ove manifestacije, bude u fazi realizacije.

Više...

goethe

info
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg Republike 5

info
petak, 19. april 2013.
predstavljanje projekta
19.00 časova


predavanje-oarhitekturi
O arhitekturi: Prikaz onog što je vidljivo i razotkrivanje onoga što nije

Milenija Marušić i Darko Marušić

Povodom Godišnje nagrade Udruženja arhitekata Srbije za arhitekturu, za 2011. godinu, za najuspešnije arhitektonsko delo – Kombinovana dečja ustanova – vrtić „Plava ptica”, naselje Cerak Vinogradi, Beograd

Tema predavanja je promišljanje arhitekture u procesu nastajanja urbanističko-arhitektonskih celina i objekata, od koncepta do pojavnosti u prostoru. Arhitektura se izlaže, „razotkriva” i osvetljava kroz matricu (1) projektantskih načela, (2) uticajnih faktora, (3) procesa i metodologije (timskog) rada i (4) provere projekta na relaciji idejno–pojavno–korišćenje, život.

Predmet prikaza su dve urbanističko arhitektonske celine – naselje Cerak Vinogradi i grupacija porodičnih kuća Cvećara u Beogradu; dva bulevarska stambeno-poslovna objekta – u Bulevaru oslobođenja u Novom Sadu i Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, Metals banka u Novom Sadu; vrtić Plava ptica u Beogradu i odabrani projekti.

Projektantska načela – Načelo kontekstualnosti upućuje da se projektantska uporišta i polazišta crpe iz datosti ambijenta lokacije, iz njenih prirodnih, izgrađenih i kulturoloških karakteristika. Arhitektura objekta teži vizuelizaciji osobina mesta i ostvarivanju sugestivnog dijaloškog odnosa sa okruženjem. Drugim rečima, u pitanju je urbanističko promišljanje arhitekture. Načelo jedinstva prostora relativizuje granicu između urbanizma i arhitekture, između „spolja“ i „unutra“. To je najuočljivije na primeru jedinstva prostora stanovanja – od stambene jedinice, preko sklopa stambenih jedinica u kuću, do grupe kuća u urbanom sklopu. Načelo ambijentalizacije stavlja kuću, pre svega, u funkciju oformljenja urbanog ambijenta. Lepa i atraktivna kuća, na primer, ne unapređuje beskarakteran i nečovekomeran urbani ambijent, dok kuća bez pretencioznih oblikovnih karakteristika može doprineti konstituisanju kvalitetnog urbanog sloga. Načelo evolucije ideja zagovara prožimanje tradicionalnih vrednosti arhitekture sa estetikom i senzibilitetom čoveka savremenog doba u kome arhitektura nastaje. Peto načelo je načelo profesionalne  etike.

Uticajni faktori – (1) Program investitora po kome se projektuje i gradi, (2)  mesto na kome se gradi i (3) vreme u kome se gradi, tri su ključna, odredišna uslova čija analiza i valorizacija predstavlja prvi korak u opredeljivanju za koncept. / mesto + vreme = kontekst /

Iz navedenih načela, posebno iz načela jedinstva urbanističkog i arhitektonskog prostora, proističe simultani projektni metod. To je dvosmeran, induktivno-deduktivni metod. 

U našem slučaju timskog rada i zajedničkog promišljanja arhitekture, simultani metod projektovanja se, u pogledu organizacije rada na projektu – od faze analize programa i uticajnih faktora do faza konceptualizacije, razrade koncepta i izrade glavnog i izvođačkog projekta sa detaljima, kao i završnog čina – projektantskog nadzora na gradilištu, pokazao pogodnim i delotvornim. 

Opus Milenije i Darka Marušića – sumarni prikaz

Autorsko učešće na trideset arhitektonsko-urbanističkih konkursa; sedam prvih nagrada i plasmana, pet drugih, dve treće i šest otkupa. Realizovano više urbanističko-arhitektonskih celina i objekata. Svi projekti realizacija urađeni su u IAUS-u, a dobijeni su na arhitektonsko-urbanističkim konkursima. O projektima, realizacijama i autorskom timu objavljeno više od 300 bibliografskih jedinica u zemlji i inostranstvu, u knjigama, stručnoj periodici, štampi i TV emisijama.

Značajnije realizacije i nagrade

(1) Naselje Cerak Vinogradi u Beogradu – Oktobarska nagrada grada Beograda, 1981; (2) Grupacija porodičnih kuća „Cvećara“ u Beogradu – Nagrada lista Borba, 1993; (3) Stambeno-poslovni objekat u Novom Sadu – Nagrada lista Borba, 1998. i Priznanje DaNS-a, 1999; (4) Stambeno-poslovni objekat u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu – Godišnja nagrada Saveza arhitekata Srbije (SAS), 2000; (5) Benzinska stanica u Beogradu – Priznanje XXV Salona arhitekture u Beogradu, 2003; (6) više nagrada u 2008: Poslovni objekat Metals banke u Novom Sadu – Nagrada Ranko Radović; Nagrada Aleksandar Šaletić; Nagrada Inženjerske komore Srbije; dve nagrade (za arhitekturu i za enterijer) Salona arhitekture DaNS-a; Priznanje XXX Salona arhitekture u Beogradu; (7) Vrtić „Plava ptica“ u Beogradu – Nagrada grada Beograda za arhitekturu i urbanizam, Godišnja nagrada UAS-a i Nagrada Salona arhitekture  u Beogradu, sve u 2012. godini. Velika nagrada SAS-a za ostvarenja do 1993. godine.

Više...

info
Kulturni centar Beograda, galerija Artget, Trg Republike 5

info
subota, 20. april 2013.
predavanje
19.00 časova


predavanje-generalstab
Razotkrivanje Generalštaba: Međunarodna iskustva i mogućnosti obnove, predavanje i razgovor

Moderator: Tanja Damljanović
Učesnici: Miladin Lukić i Spasoje Krunić

Tribina posvećena budućem tretmanu kompleksa Generalštaba teži da osvetli iskustva rekonstrukcija objekata modernog doba u Evropi i SAD, s ciljem sagledavanja mogućnosti obnove najimpozantnijeg dela Nikole Dobrovića – ključnog primera moderne arhitekture srednje i jugoistočne Evrope.

Posebna pažnja posvetila bi se naizgled suprotstavljenim interesima striktne zaštite i brzopletog razvoja, arhitektonskim vrednostima i proceni investitora, kao i ulozi države, institucija, strukovnih udruženja i javnog mnjenja. Nesumnjivo je da se obnovi Generalštaba mora pristupiti delikatno, taktično i mudro, uz spremnost za dijalog i kompromis. Ovakav zadatak morao bi biti poveren stvaraocu izuzetnog senzibiliteta, izabranom najverovatnije na međunarodnom konkursu, o čemu bi odlučivala arhitektonska struka, ali i šira beogradska javnost. Na tribini će se potražiti odgovor na jedno od glavnih pitanja: ko bi mogli biti glavni akteri u proceni kvaliteta i adekvatnosti ponuđenih rešenja za rekonstrukciju Generalštaba i njegovoj daljoj realizaciji.    

Više...

info
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg Republike 5

info
utorak, 23. april 2013.
predavanje i razgovor
18.00 časova


Priručnik za priručnik, predstavljanje Letnje škole arhitekture u Petnici

Marija Obradović, Katarina Ristić, Daša Spasojević, Ivan Gradišar, Predrag Milić i Miloš Milovanović

Priručnik za Priručnik je događaj kojem je povod prvo predstavljanje publikacije o Letnjoj školi arhitekture u Petnici 2012.

Priručnici – uputstva koja služe kao pravila igre – buduće korisnike uče da neki novi predmeti/pojave postanu njihova svakodnevica. Pisani su jednostavnim jezikom.

Prolaskom kroz celokupan proces organizovanja Letnje škole arhitekture shvatili smo da takva vrsta sadržaja mora postati svakodnevica studentskog života, jer ovakav program zaista nedostaje. Da bi se to postiglo, neophodno je da se svi aktiviraju, posebno oni koji za nečim ovakvim osećaju potrebu. Iskustvo od godinu dana organizovanja naučilo nas je da je najveća prepreka za akciju misao o nemogućnosti njenog ostvarenja.

Planiramo da, u formi smišljene igre, sa prisutnima podelimo svoja iskustva.

„Svi su znali da to nije moguće, onda je došla budala koja to nije znala i uradila je to.”
Marsel Panjol

Više...

una spf ai

info
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg Republike 5

info
četvrtak, 25. april 2013.
predstavljanje letnje škole
18.00 časova


predavanje-poligonrotor
Poligon Rotor, predstavljanje internet platforme

Moderatori: Branko Belaćević, Dubravka Sekulić, Tijana Stevanović, Marko Todorović, Davor Ereš i Jelena Mitrović

Poligon Rotor je platforma koja teži da organizuje interdisciplinarne doprinose opštem arhitektonskom diskursu. Ipak, on se inicijalno usredsređuje na otelovljenje arhitektonskog znanja o kulturnim predelima u Jugoslaviji i oko nje, odnosno njenih država nalednica. Svrha ove platforme je da kontekstualizuje nedoslednosti razvijene profesionalne pozadine i njenih sposobnosti da pokrene nove, žive arhitektonske i kritičke pozicije.

Kao skladište raznovrsnog znanja, ova platforma istraživačima i praktičarima iz različitih oblasti nudi mogućnost da razviju širok opseg tema koje se tiču savremenog životnog prostora. Od društvenih praksi, proizvodnje i kulture prostora, analizom i sintezom, platforma teži da pomeri granice interdisciplinarnih slojeva.

Platforma se prenosi kroz četvoroslojnu strukturu registra, knjige, teksta i objekta. Kao takva, ona obezbeđuje prostor za savremene istraživačke tendencije i metodologije, kao i za tradicionalne naučne spise i zbirke.
Registar – zbirke: istraživači su pozvani da dele svoje arhive o pojedinim temema, otključavajući time taj materijal i znanje za dalju interpretaciju.
Knjiga – s obzirom na veliku produkciju novih knjiga i raznovrsnog štampanog materijala o prostoru, arhitekturi i sličnim temama, biće obezbeđeni vodiči za usmeravanje pažnje na ono što je potrebno.
Tekst – sabira na jednom mestu ogroman broj tekstova napisanih za različite prilike, i često nepoznatih širokoj publici, omogućavajući tako njihovu lakšu dostupnost i, nadamo se, podsticanje razgovora o tekstovima posvećenim prostoru i arhitekturi.
Objekat – izvan teksta i jezika, ali komplementaran idejama koje se bave prostorom.

Rotor poziva sve zainteresovane koji se bave procesima važnim za savremene gradove i kulturu u otvorenu bazu znanja. Obraća se početnicima na polju istraživanja, ali i etabliranim istraživačima i praktičarima, prepoznajući i usmeravajući se na manjak integralnog i pre svega neprofitnog prostora za komunikaciju i diskusiju, sa nadom da će se platforma za nekoliko godina razviti i umesto arhive postati produktivni prostor za istraživanja.

Više...

info
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg Republike 5

info
četvrtak, 25. april 2013.
predstavljanje internet platforme
19.00 časova


predavanje-razneuspomene
Razne uspomene, predstavljanje knjige

Urednik: Danijela Vanušić

Konstantin A. Jovanović, jedan od najznačajnijih srpskih arhitekata, ostavio je neizbrisiv trag u prestonici Srbije, projektujući zgrade Likovne akademije, Zadužbine Nikole Spasića, zgrade Narodne banke i više reprezentativnih privatnih kuća. U poznim godinama, Konstantin je ostavio zapis o vladarima iz dinastija Obrenović i Petrović, koji je istoričarka umetnosti Danijela Vanušić priredila za publikovanje.

Tekst rukopisa dat je integralno, uglavnom bez izmena, sa dodatnim komentarima i razjašnjenjima događaja, ličnosti i termina koji se u tekstu pojavljuju. Bogato je ilustrovana fotografijama Anastasa Jovanovića, oca Konstantina Jovanovića i prvog srpskog fotografa, litografa i dvoroupravitelja kneza Mihaila.

Više...

info
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg Republike 5

info
četvrtak, 25. april 2013.
predstavljanje knjige
19.30 časova


predavanje-metastanovanje
Metastanovanje: Neolitsko i moderno stanovanje u Beogradu, predstavljanje knjige

Autor: Miloš Spasić

Metahousing – Neolithic & modern dwelling in Belgrade je katalog izložbe Metahousing koja je premijerno prikazana na Olimpijadi kulture u Londonu u julu 2012, a zatim u Beogradu u novembru 2012.

U fokusu izložbe Metahousing je arhitektura, izgrađena sredina koja prati vremenski raspon od neolita do realizacija za 21. vek – od neolitskog naselja u Stublinama, preko modernističkih poteza šeste i sedme decenije, do ideje futurističke agore – Centra za promociju nauke u Bloku 39 na Novom Beogradu. Izložbom se pokreću pitanja: Ko je gradio i ko gradi ove kuće? Ko je u njima živeo tada, a ko u njima živi i radi danas? Kako su tada poimali život, a kako se život poima danas? Kakvi su bili i kakvi su danas odnosi između suseda i okruženja? Uopšteno, šta formira osećaj zajednice i kako nastaju elementi grada?

Projekat Metahousing deo je kompleksnog, višegodišnjeg projekta Metapojavnosti. Metapojavnosti će predstaviti najprepoznatljivije aspekte fizičke pojavnosti praistorijskog i savremenog života: stanovanje, hranu i piće, posao, umetnost i odevanje. Ovom izložbom realizovan je jedan segment, a sledeće godine očekujemo realizaciju drugog: konzumiranje hrane i pića.

Više...

info
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg Republike 5

info
četvrtak, 25. april 2013.
predstavljanje knjige
19.30 časova


predavanje-nedovrsenemodernizacije
Nedovršene modernizacije: Između utopije i pragmatizma, predstavljanje knjige

Urednici: Maroje Mrduljaš i Vladimir Kulić

Dvogodišnji projekat Nedovršene modernizacije, u nastojanju da se ocrtaju vodeće tendencije i dometi razvoja građene sredine u regionu, okupio je pedesetak istraživača i kulturnih radnika iz zemalja bivše socijalističke Jugoslavije.

Projekat se razvijao tokom niza konferencija i pratećih događanja, a kulminirao je u završnoj putujućoj izložbi i opsežnoj publikaciji u kojima se urbanizacijski procesi i arhitektonske kulture kritički analiziraju unutar šireg društvenog konteksta.

Rukovodioci projekta i autori koncepta: Maroje Mrduljaš i Vladimir Kulić

Autori priloga i istraživanja:
Maroje Mrduljaš, Vladimir Kulić, Dejan Jović, Nika Grabar, Petra Čeferin, Robert Burghardt, Gal Kirn, Irena Šentevska, Dubravka Sekulić, Lana Lovrenčić, Ivan Kucina, Milica Topalović, Marko Sančanin, Divna Penčić, Biljana Spirikoska, Jasna Stefanovska, Ines Tolić, Nina Ugljen Ademović, Elša Turkušić, Matevž Čelik, Alenka di Batista, Pulska grupa, Ana Džokić i Mark Nilen (Stealth.Unlimited), Nebojša Milikić, Tanja Damljanović, Jelica Jovanović, Višnja Kukoč, Vesna Perković Jović, Martina Malešič, Lučano Basauri, Dafne Berk, Dinko Peračić, Miranda Veljačić, Bogo Zupančić, Tamara Bjažić Klarin, Jelena Grbić, Dragana Petrović, Luka Skansi, Dražen Arbutina, Hela Vukadin

Koordinacija projekta: Ana Šilović (glavna koordinatorka), Simona Vidmar, Matevž Čelik, Sonja Damčevska, Tamara Zameli, Jelica Jovanović

Organizacija: Udruženje hrvatskih arhitekata (Hrvatska), Umetnička galerija Maribor (Slovenija), Muzej arhitekture i dizajna (Slovenija), Koalicija za održivi razvoj (Makedonija), Oris kuća arhitekture (Hrvatska), Društvo arhitekata Beograda (Srbija)

Više...

info
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg Republike 5

info
četvrtak, 25. april 2013.
predstavljanje knjige
19.30 časova


predavanje-rekeimi
Reke i mi, predstavljanje knjige

Autor: Miroslava Petrović Balubdžić

U monografiji je istraživan fenomen odnosa reke kao prirodnog elementa i grada kao ljudske tvorevine, preko tema koje se tiču prostorno programskih, perceptivnih, estetskih i kulturoloških potencijala koji u značajnoj meri determinišu identitet mesta.

Prikazana je studija procesa uspostavljanja relacije između grada i reke, na osnovu formiranja javnih prostora uz obale u malim gradovima i gradovima srednje veličine u Srbiji. Komparacija istorijskih i morfoloških karakteristika sprovedena je na slučaju tri grada, Valjeva, Užica i Pančeva. Rezultati analize sumirani su tako da se uočavaju analogije, osobeni potencijali i problemi u novijim realizacijama.

Istražujući odnos reke i grada, autorka dovodi u vezu teoretsko promišljanje i profesionalno delovanje u praksi. Pored posmatranja na terenu i uvida u urbanističke planove, kao primarni izvor ona koristi i sopstveno iskustvo u izradi planova i arhitektonskih konkursa koji tretiraju trgove i druge javne površine uz reke.
Uloga reke u gradu prikazana je kao vitalni element koji determiniše fizičku izgrađenost, funkciju i kulturni identitet. Na taj način, ovim postupkom objedinjena je sama suština vrednosti javnih prostora između onoga što jesu i njihovog značenja.
Autorka se u radu zalaže za planske intervencije zasnovane na intuitivno-kreativnom postupku čija su osnovna sredstva, nasuprot ustaljenom pragmatično tehničkom pristupu planiranju obala – osećajnost i iskustvo.

Ovim radom aktuelizuje se jedna od najintrigantnijih tema gradskog života: unapređenje priobalja i uticaji na ukupnu urbanu kulturu. Urbana obnova priobalja predstavlja značajan izazov pred kojim se nalaze gradovi u Srbiji. To je polje planiranja i arhitekture kod nas nedovoljno istraženo, tako da ova studija ima za cilj da doprinese razvoju takvih tendencija.

Više...

info
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg Republike 5

info
četvrtak, 25. april 2013.
predstavljanje knjige
19.30 časova


predavanje-muzej
Muzej savremene umetnosti: Dijagnoza stanja i mišljenja specijalista, tribina

Moderator: Danica Jovović Prodanović
Učesnici: Dejan Sretenović, Zoran Bojović, Milan Popadić i Dušan Otašević

Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) otvoren je 20. oktobra 1965. godine. Njegovo koncipiranje, osnivanje, programiranje, projektovanje i muzejske aktivnosti koje su usledile u sledećih pet decenija bile su uvek odraz vremena, rezultati kulturne politike, ogledalo stanja u društvu…

Iz entuzijazma posleratnih godina, jake političke volje da se na levoj obali Save podigne novi grad za nove ljude, sa centrima i ustanovama koje će simbolički i prostorno markirati prostore nove urbane strukture, generisan je i koncept, a potom i projekat i građevina Muzeja. Najveću zaslugu za koncipiranje platforme budućeg muzeja, ali i realizaciju ideje od osnivanja institucije, kroz sve faze projektovanja, izgradnje, otvaranja i daljih muzejskih aktivnosti, ima Miodrag B. Protić, dugogodišnji direktor, i to ne samo kao inicijator već i kao osoba koja je uspela da u tadašnjem političkom establišmentu  nađe podršku i ostvari zamisao do kraja.

Pozicioniranje Muzeja na amblematičnoj beogradskoj lokaciji, ušću Save u Dunav, sa koje se pružaju široke rečne vizure, snažno podvlači ideju neprekinute međunarodne komunikacije i razmene. Ova lokacija istovremeno uspostavlja dijalog sa istorijskim strukturama kalemegdanske tvrđave i starog dela Beograda, ali i ostvaruje neposrednu vezu sa novim objektima, reprezentima vlasti i moći novog, socijalističkog društva. Sve to nedvosmisleno govori o značaju objekta u kontekstu vremena u kojem nastaje i traje.

Na konkursu sprovedenom 1959/60. godine, žiri je za realizaciju izabrao rad Ivana Antića i Ivanke Raspopović. Nagrađeno i izvedeno rešenje, koje karakteriše „sveža, originalna i iznijansirana prostorna koncepcija“ omogućilo je kaskadno pretapanje nivoa i lagano kretanje kroz  prostor – ukupne površine 5.055 m2 – u skladu sa zahtevima izlaganja. Ostvareni su izložbeni prostori različitih visina, prilagođeni različitim formatima umetničkih dela. Organizacija i funkcija  prostora s jedne strane i materijalizacija fasade rezultirali su svetlom i prosvetljenom, kristalomorfnom formom zasečenih krovnih ravni. Godine 1965. Beograd je dobio izuzetan i do danas neprevaziđen muzejski objekat.

Protok godina, oštećenja koja su nastala, novi standardi čuvanja i izlaganja umetničkih predmeta nametnuli su potrebu za rekonstrukcijom objekta Muzeja. Uvek pozitivan proces obnavljanja i unapređenja preinačio se u svoju suprotnost. Razloge treba tražiti pre svega u nedostatku jasne političke volje da se ovaj projekat, kao i projekti sanacije drugih muzeja, tretira kao prioritetan, ali i u hroničnom nedostatku finansijskih sredstava. Gradnja je dobila pojavnu formu razgradnje, a muzej kao mesto čuvanja memorije, usled dugog perioda neaktivnosti i udaljavanja od javnosti, polako bledi na kulturnoj mapi grada. Kao na zastarelom kompjuteru, počinje da se pali lampica koja upozorava na opasnost da će memorija biti izbrisana.

O Muzeju savremene umetnosti i njegovom značaju u kulturnoj matrici, o arhitekturi muzeja kao izlagačkom i simboličkom prostoru, o politikama izlaganja, ali i ličnom umetničkom i kustoskom iskustvu rada u prostoru, o stanju radova na rekonstrukciji i podršci neophodnoj da se ovi radovi završe, tokom obilaska Muzeja govoriće kustosi, umetnici i arhitekte.

Više...

info
Muzej savremene umetnosti, Ušće 10, blok 15, Novi Beograd

info
petak, 26. april 2013.
tribina
18.00 časova


predavanje-uiakonferencija
UIA Region 2 – Balkanska konferencija arhitekata

Organizacija: Udruženje arhitekata Srbije i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu
Programski direktor: Ivan Kucina

Balkanska konferencija arhitekata je međunarodna platforma za povezivanje arhitekta i arhitektonskih organizacija iz balkanskih zemalja pod rukovodstvom organizacije UIA Region 2.

UIA region 2 je sekcija UIA (Međunarodno udruženje arhitekata) koja obuhvata istočnoevropske zemlje i zemlje Bliskog istoka. To je jedinstveno regionalno udruženje koje gradi mostove između dva kontinenta i okuplja različite kulture, gradove i ljude sa svojim arhitektonskim i urbanim istorijama i aktuelnim problemima. Predstavlja živu i plodnu platformu za dijalog arhitekata i, na simboličan način, prati drevni transkontinentalni put razmene, sukobljavanja i komuniciranja civilizacije na oba kontinenta, Evrope i Azije.

Značaj arhitekture je tema Balkanske konferencije arhitekata 2013. u Beogradu. Razgovori na konferenciji predstavljaće novi model stručne razmene mišljenja, čiji je cilj jačanje veza i uvećanje kapaciteta arhitekata i arhitektonskih organizacija da utiču na unapređenje izgrađenog okruženja. Dva komplementarna konferencijska bloka pokušaće da predstave različita iskustva o putevima uspostavljanja značaja arhitekture uprkos političkim i ekonomskim ograničenjima: prvi blok će identifikovati stanje i potencijale arhitekture na Balkanu, a drugi će ponuditi novu platformu za profesionalnu razmenu iskustava balkanskih arhitekata i arhitektonskih organizacija.

Cilj izložbe koja sledi nakon sastanka UIA Region 2 i Balkanske konferencije arhitekata jeste identifikovanje prednosti i mogućnosti koje arhitektura, uprkos političkim i ekonomskim teškoćama, poseduje. Radovi koje su odabrali lokalni predstavnici pružiće uvid u kompleksnu realnost arhitektonske produkcije unutar UIA Region 2 i razraditi shvatanja relevantnosti arhitekture koja bi trebalo da podrže i inspirišu arhitekte u njihovom angažovanju. Arhitektura mora da prevaziđe svoju marketinšku fazu i preuzme aktivnu ulogu u stvaranju društvenog prosperiteta.

Više...

ai balkan iaus kezs legi put uas

info
Kulturni centar Beograda, bioskopska dvorana
info
četvrtak, 25. April 2013.
10.00 – 19.00 časova

info
Hotel Metropol Palas, Bul. Kralja Aleksandra 69
info
petak, 26. april 2013.
9.00 – 19.00 časova


predavanje-razotkrivanje
Razotkrivanje arhitekture, tribina

Moderatori: Mia David i Davor Ereš

I na ovogodišnjoj Bini održaće se tribina u peča-kuča formatu na kojoj će učestvovati ljudi koji se na različite načine bave fenomenom arhitekture, sagledavanjem i rešavanjem strategija, projektovanjem i funkcionisanjem grada, odnosno pitanjima razvoja grada danas i njegove projekcije u budućnosti.

Više...

info
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg Republike 5

info
subota, 27. april 2013.
tribina
19.00 časova


predavanje-amsterdam
Razvoj grada u vreme krize: Iskustva Amsterdama

Mirjana Milanović (Zavod za prostorno planiranje – DRO, Amsterdam)

U poslednjih pet godina Amsterdam se, kao i mnogi drugi gradovi u Evropi, nalazi u periodu usporenog rasta i velikih promena u načinu razvoja grada. Uzroci su globalno-ekonomske prirode, pojačani političkim previranjima i promenama u funkcionisanju poslovnog i stambenog sektora. U razvoju grada to se odražava u praznim poslovnim zgradama i mnogo manjem broju novih stanova.

Pad potražnje poslovnog prostora posebno je izražen na takozvanim B-lokacijama: monofunkcionalnim poslovnim kompleksima na obodu grada, u blizini železničkih stanica i auto-puteva. I dalje ima interesovanja za nove poslovne zgrade, ali u mnogo manjem obimu i na lokacijama koje su integralni deo grada. Nov način rada, fleksibilni radni prostori, mobilnost koju omogućava korišćenje interneta, kao i sve veći broj malih kompanija, značajno smanjuju potrebu za poslovnim prostorom. U kvalitativnom smislu, promene u načinu poslovanja sve veći značaj pridaju okolini poslovne zgrade: mogućnost neformalnih susreta u gradskom okruženju veoma je važna za nove kompanije iz sveta medija, dizajna i reklame. Ovakve kompanije koriste, pre svega, stare industrijske objekte ili napuštene školske zgrade i relativno malo učestvuju u zidanju novih poslovnih objekata.

Stambena izgradnja u Amsterdamu poslednjih decenija se, velikim delom, finansira prihodima od prodaje zemljišta za poslovne zgrade. To se posebno odnosi na socijalno stanovanje čija je gradnja u nadležnosti nekoliko velikih stambenih korporacija. Korporacije su takođe deo stambenog stanovanja finansirale gradnjom i prodajom stanova na tržištu. Usled pada tržišta stanova i novih evropskih pravila za socijalno stanovanje, korporacije su suočene sa izostankom novih prihoda i velikim troškovima održavanja postojećeg stambenog fonda. Time je 70% godišnje proizvodnje stanova u Amsterdamu praktično zaustavljeno. U potrazi za novim načinima stambene izgradnje, grad se okrenuo malim i privatnim investitorima, zainteresovanim da zidaju na individualnim i kolektivnim parcelama, u manjem obimu i sa minimalnim postavljenim uslovima.

Za razliku od velikih stambenih celina iz perioda ekonomskog rasta, razvoj grada u ovom periodu obeležava ponovno otkrivanje malih lokacija i privatnih investitora koji zidaju za sebe, u skladu sa sopstvenim željama. Period krize, čini se, zapravo se može čitati i kao pobeda grada nad periferijom, gradskog duha i razmere nad finansijski motivisanom produkcijom stambenog i poslovnog prostora. Vreme krize je takođe i vreme preispitivanja vrednosti, ponovnog otkrivanja prostora grada i traženja novih impulsa. Poslednjih pet godina, Amsterdam je uz pomoć države, ulagao u infrastrukturu i kulturne objekte i razvijao strategije za novi način učešća gradske uprave i zavoda u razvoju grada: programi pretvaranja poslovnih objekata u stambene, prodaje građevinskih parcela direktnim korisnicima uz angažovanje arhitekata kao novih posrednika u procesu, otvaranje javnih platformi za razgovor o budućnosti grada i program koncentracije investicija na lokacijama značajnim za njegov dalji razvoj.

Više...

info
Kulturni centar Beograda, galerija Artget, Trg Republike 5

info
ponedeljak, 29. april 2013.
predavanje
18.00 časova


predavanje-uradiprojekat
Nemoj sam – uradi projekat

Autor: Nikola Stojković

Inicijativa “Nemoj sam – uradi projekat” promoviše prednosti učešća arhitekata u tradicionalnim zonama “uradi sam”: zidanje porodičnih kuća i vikendica, nadziđivanje, pregrađivanje i reorganizacija stanova, zastakljivanje terasa, uređenje dvorišta i sl. Kroz širi okvir, inicijativa reklamira arhitekturu kao struku, približava i odgovara na pitanja građana o ulozi arhitekata i osnažuje ulogu projektanata u ukupnoj društvenoj odgovorosti.

1. Problemska osnova
samoniklost / javni interes / značaj struke / nedostatak posla
SAMONIKLOST u arhitekturi jeste pojava koja prevazilazi problem divlje gradnje. Ne samo da se odnosi na nelegalno podizanje objekata već podrazumeva i čitav niz samostalnih aktivnosti koje oblikuju prostor u kojem živimo. Od gradskih prostora do najsitnijeg oblika svojine postoji potreba da se nešto (u prostoru) izgradi, proširi, podeli, pregradi, dozida, natkrije, priključi, isključi, otkrije ili sakrije. Iako se suštinski radi o potrebama PRILAGOĐAVANJA, dakle PROJEKTOVANJA ili PREPROJEKTOVANJA prostora i instalacija, odluke se donose samostalno (i samouvereno) na relaciji naručilac – izvođač radova. Proces odgovara prirodnom širenju biljnih struktura: „samoniklost”, a posledice su zanemarivanje značaja struke i marginalizacija uloge projektanta. Samostalno odlučivanje (odlučivanje bez kontrole struke) nosi i opasnost stavljanja ličnog iznad opšteg, javnog interesa, kao i samostalno odlučivanje o javnoj svojini. Uloga projektanta, kao zaštitnika javnog interesa, oslabljena je mogućnošću isključivanja iz procesa izgradnje. U borbi za sledeći posao i opstanak u neizvesnim okolnostima, razvijanje svesti o značaju izrade projektne dokumentacije doprinosi opštem i poslovnom interesu projektanata.

2. Ideja
Kampanja Nemoj sam – uradi projekat početak je promovisanja izrade projekata kao poželjnog i neophodnog koraka u realizaciji potreba. Kampanjom se istovremeno promoviše uloga inženjera kao nosioca izrade projektne dokumentacije i glavnog saveznika naručioca u ostvarivanju njegovih ciljeva.

3. Korist
Kampanja je usmerena na opštu dobrobit. Ovom kampanjom afirmiše se struka u celini, bez izdvajanja pojedinačnih projektnih biroa ili organizacija.

4. Nosilac kampanje
Zbog opšteg karaktera kampanje, nosioci kampanje su strukovna udruženja i organi državne uprave. 

5. Ciljevi
– Promovisanje izrade projektne dokumentacije i traženje saveta projektanta u tradicionalnim zonama „uradi sam”: zidanje porodičnih kuća, poslovnih prostora, ugostiteljskih objekata i vikendica, zamena fasadne stolarije, ugradnja termoizolacije sa radovima na fasadi, saniranje krovova, bravarski radovi (ograde, nadstrešnice, rampe za osobe sa invaliditetom… ), pregrađivanje i reorganizacija stanova, zaziđivanje terasa, uređenje lokala, zamena električnih instalacija, dodavanje potrošača, ugradnja klima-uređaja, uređenje dvorišta,  pejzažna arhitektura
– Jačanje uloge projektanta u ukupnoj društvenoj odgovornosti.

6. Ciljna grupa
Ciljnu grupu čini veliki brojindividualnih ili porodičnih investitora, preduzetnika, samostalnih trgovaca i ugostitelja, podjednako mladih i starih. Široka je lepeza razloga zbog kojih se odlučuju za realizaciju bez uključivanja struke – od nestašice do izražene želje za profitom, a svima je zajednički  nedostatak razumevanja / znanja o ulozi projektanta i značaju njegovog doprinosa. Uloga projektanta je više obaveza (nego korist) zbog „prekomerne birokratije”, a projekat se doživljava kao prepreka u ostvarivanju ciljeva. 

7. Poruka
„Nemoj sam – uradi projekat” fokusira dva ključna aspekta: jedan se odnosi na investitora i predlaže promenu odomaćenog načina, a drugi daje odgovor na pitanje Kako? i na sugestivan način ističe ulogu projektanta. Ova poruku pojačava prateći grafički materijal koji na kreativan način predočava prednosti struke.

8. Obim kampanje
Kampanja ima potencijal da bude nacionalna kampanja. Slične kampanje rađene su za borbu protiv pušenja („Jedan pušač, mnogo žrtava!“) ili za kupovinu domaćih proizvoda („Kupujmo domaće”), sa dobrim rezultatima. 

9. Budućnost
Kampanja otvara novo tržište, čije bi prednosti, sa povećanjem obima posla, trebalo najviše da osete „mali” biroi. Metode kojima se kampanja koristi jesu ekonomske metode udruživanja i zajedničkog delovanja, a posebna pažnja posvećena je i  ostvarivanju profita i povećanju odgovornosti pojedinca za delovanje u prostoru.

Više...

info
Kulturni centar Beograda, prizemlje

info
19–30. april 2013.
Besplatni saveti i razgovor sa arhitektima
16.00 – 17.00